Srecom, bilo je lepo vreme pa smo pili toplu čokoladu u kaficu na trotoaru u centru, odmah pored žardinjere pune ljubičastog cveća. I po neke žute lale!
Moj Blog
<$BlogDateHeaderDate$> :)
Ustajala sam ja i ovih dana, ali jutros je to bilo strašno! Napolju sivo! Seka nervozna zbog polaska u školu. Kakva li će tek da dodje posle xx časova sa decom koja i ovako nemaju neku rutinu (o vaspitanju i znanju neču ni da govorim), a kamo li posle nekoliko dana raspusta. Mačka boli nogica, šepa. Kuca Muki, dekica jedan, skoro da ne može da ustane, moraću posle da ga izmasiram.
Jedino su mačići živahni. Imaju petnaestak dana. Progledali. Hoće da upoznaju i život van porodilišta. Pih, kao da imaju danas šta i da vide!
Idem da nadjem najcvetastiji i najbojastiji materijal u prodavnici i da šijem!
<$BlogDateHeaderDate$> :)
Jeste li uradili svoje dobro delo za danas? Za juče? Bilo kada?
Krajnje vreme bi bilo da se manete filoyofiranja, verbalne masturbacije i kritikovanja svega i svakoga, a bez ikakve svrhe i cilja, sem (psiho)terapeutske.
Krajnje je vreme da prestanete da do podne mrzite sve koji su drugačiji, vlast, komšiju Lazu, a od podne i svoju porodicu i sebe.
Krajnje je vreme da učinite nešto! Da se pokrenete!
A što ne bi počeli s osmehom!!! Jednim malim, malecnim. I čudo će se desiti! Svet će biti bolje mesto!
<$BlogDateHeaderDate$> :)
...baš nemam vremena! Uživam u proleću, i to oduzime svo vreme ovoga sveta!
<$BlogDateHeaderDate$> :)
Koliko ljudi, toliko ćudi. Samo su neki ćudljiviji od drugih!
Stiglo je prolece! Definitivno jeste! Komsija je izneo zvučnike na terasu! Sa te strane kuće bruji neka meni neomiljena i nerazumljiva muzika, trudim se da čujem. Probijaju se neki čudni krici, slutim da je to pevačica.
I da, stiglo je proleće. Komšinica je došla, zašla redom po svom placu, i sve što je našla od papirića, ili tako sličnog što je doneo vetar u poslednjih 4 meseca koliko nije bila, lepo prebacila kod mene, iako se graničimo samo dužinom moje kuće tj. tim delom kojim prolazi njen putić. Nema veze što joj je ceo plac dužinom uz drugo komšiju, pa ima još saostale tri strane po nekog! Nadjoh i puškice za pismeni iz matematike slutim po gradivu za šesti razred!
Naravno da neću da se svadjam! Dovoljna je ona sama sebi, sa sve svojom zlobom. Svake godine mrzi nekog. Tj. to ide po godišnjim dobima. KOmšija sa leve strane joj sad treba, da čuva kokoške koje počinje u proleće da gaji, pa sad s njim govori. Komšija s desne strane joj sad ne treba, ali čim počne da izlazi čamcem na Savu, trebaće joj, jer voli da ide na drugu obalu da peca, tj. lovi drveće koje pluta, pa nema ko da je vozi. Komsija odnapred joj ne treba i s njim ne govori. E, ja jedino ne prihvatam to njeno mirenje i svadjanje, nije mi do nje. Jeste, žalosna je, tužna, nesrećna, namćorasta, nikad je nisam ni videla ni čula da se smeje! Ume da stane, kad ide tim svojim putićem, tik ispod mog prozora. Vidim senku. A i kuca me obavesti kad prodje, njemu ništa ne promiče, na nju posebno laje. I tako, ja skupim njene papiriće, pa ih sve uredno vratim! Vratiću opet, ako ih prebaci! Znam da nema zanata od inata, ali se ja lepo osećam.
Ili makar lepše! Ne mogu lepo da se osećam kad vidim kako tužnih ljudi ima, koji nemaju sopstveni život nego moraju da vire u tudje. Kad neko ne reaguje, onda baca papiriće, čujem da je otrovala i kuće (rasno) komšiji s leva, koji joj sad treba zbog kokošaka.
Pokušao je čova da me ubedi da se "pomirim". Kaže, jadna je, treba joj pomoći. A ja kažem, ako komšo, pomažite joj, samo pazite kucu. I ovaj novi vam je lep, rasan, divan. Nego videla sam da ga puštate, a ona ne voli kada joj i ptica preleti preko placa, možda se, s oproštenjem, usere, pa poremeti njen red. Kaže komša, ma neće, obećala je. A ja kažem, ako komšo, svake godine vam lepo obeća u proleće, a vi ste, evo, veš četvrti put doneli novog kucu. Komša kaže, pa ne znam jel ona za ona prethodna dva! Ja kažem, ne želim ni da znam ni za ovog jednog! Dovoljno mi je! Kaže komša, ih kakvi ste! Pa vi ste mladi! Ja mu odgovorim, komšo, to što imam godina koliko i vaša žena, a moja sestra je starija od vas, podatak je koji očigledno niste primili k znanju, nego verujete i dalje u tračeve! Ju, je li, začudi se komša, pa krenu da me zagleda. Tu sam prekinula i onako preko ramena mu rekla da on radi šta hoće, a ja ću i ja šta hoću. Pa i ona neka radi šta hoće. Jedino da nam se ne ukrste putevi, tj. da ona ne napravi neku novu svinjariju.
Eto, sad očekujem šta će! Garant neka pakost sledi. Nego, spremila sam ja pakost, tj. smejuriju, da se ponovo malo zabavim na račun ljudske gluposti! Budem pričala, ako bude potrebno da primenim!
I na kraju... ne treba mene baš uvek shvatiti ozbiljno. Tačnije, ne treba me nikad shvatiti savršeno ozbiljno. Nekidjavolak je odavno u mojim prstima, pa kucaju svašta nešto, a što možda i nije sasvim tako. Dobro, de, ovaj put sam pola umanjila.
<$BlogDateHeaderDate$> :)
Neki dani su ovakvi, a neki onakvi. Bogami ima i nikakvih!
Juče je bilo juče, danas će koliko sutra ostariti. Neki su stari već d juče.
Kad kuče nema rep da ga juri u krug, onda trči za točkovima automobila koji se vrte u krug. Rizikuje!
Kad isto to kuče nema za šta da ujede, onda postane lunjara koju svi šutiraju.
Opet ono kuče kada bude išutirano, ujede prvog ko mu pruži ruku. Makar i sa hranom!
Kada sutra bude danas, prekosutra će biti bliska budućnost. Za sada je samo budućnost.
Sunce uvek izadje. Samo što je nekima uvek smrknuto u glavi.
Sunce uvek i zadje. Samo što lepotu zalaska primete samo srećni.
Nesrećnima nije lako! Mrze i po suncu i po kiši. Ostali mrze samo kad imaju razloga. A izuzetni ne mrze. Žive.
Ako vam je sopstveni život skučen, onda mora da ste previše zavirivali u tudje. Njihovi duhovi i senke su se nastanili a da niste ni primetili, pa što je još gore, usvojili ste ih i sada vas smatraju rodom rodjenim.
Još uvek ima nade za veliko spremanje! Dovoljna je samo usrana motka.
U svakoj rečenici fali po jedna reč. Ili ime. Nažalost, niko ne zna sva imena pa stavlja ono koje mu prvo padne na pamet. Odraz loše procene ili sopstvene nesposobnosti, svejedno.
Lep dan. Kako si danas?
<$BlogDateHeaderDate$> :)
E, od Kragujevca nisam videla ništa, jer sam stigla 15 minuta pre, i onda posle odmah otišla, i to je to! Doduše, moje insistiranje da idemo preko SOpota i Mladenovca je uspelo, iako je valjda auto putem brže. Malo sam parila pogled, mada mi još uvek fali prolećnih boja.
Ustupak za ustupak. Nisam zato mogla da menjam muziku u kolima, te sam jedva čekala da dodjem kući u tišinu. Nije mi sve bilo bljak, ali većina jedinog CD-a jeste.
Ko mi kriv kad nisam ljubitelj niti jedne vrste "popularnih" muzika. Ako ima nekoliko vrsta, jer to meni sve zvuči isto. No dobro... jednom ću da ukinem sve njihove muzike i ponesem svoju! Biće to onda zanimljivo putovanje, moram da izaberem neku dugačku destinaciju. Još ću da napravim ustupak, pa ću birati "lakše" delove...
I tako, htedoh da pustim link na youtube, ajde i ja jednom to da uradim, kad već spominjem muziku, i ne nadjoh ono što sam htela. Pih, nije ni youtube više što je bio!
Usput, ukočila sam se od preteranog sedenja, premaK tome, danas odoh, čimm popijem kafu, napolje da šetam.
<$BlogDateHeaderDate$> :)
Zeeev! Sad će kafa!
Ako se izuzme najavljen sneg pred kraj meseca (valjda greše), ovo kao da počinje lepo vreme! Konačno! Kako sunce izadje, tako i ja!
Danas je na redu Kragujevac!
I tako... za 6 meseci će se roditi nova beba, drugarica je počela da radi pre neki dan, gospodjica glavni lik iz knjige je preuzela inicijativu! Pa lepo, srećno trojstvo!
Zeeeev! Kaafaaaaa!
<$BlogDateHeaderDate$> :)
E; konačno lepo vreme! Juče sam se malko smrzla u pojedinim momentima, ali mi je bilo baš lepo da "glumim" proleće. Danas još toplije (deluje kroz prozor), a ja imam posla uz komp! Pih, bre!
Srela sam juče nekoliko dragih mi i više ostalih ljudi. Upozorenje, pogrešno je one ostale smatrati NEdragim mi, već prosto, ravnodušna sam prema njima, a i ne želim da imam previše dodira da ih bolje upoznajem i smeštam u ove ili one. Zanimljiva je, izgleda, bila ova zima, i prilično teška većini. Skoro svi dragi, posle uvodnih nekoliko kurtoaznih rečenica su imali šta da mi se požale.
Oduvek je bilo tako. Oduvek su svi iz mog okruženja smatrali da sam idealno rame za plakanje. Prosto, uvek sam nasmejana, moje pitanje kako si nije samo retorika, zaista me inteeuje kako su moji prijatelji i oni do kojih mi je stalo. E sad, što je i mene zima isrpla i što imam manjak energije, pa mi i nije baš do slušanja tužnih priča, to je u ovom trenutku samo moj problem.
Pokušala sam juče da ne dozvolim da me isrcpe takvi razgovori. Pokušala sam da izmamim osmehe. Svojim osmehom. I većinom uspela.
E da, na kraju dana "vesela" scena. Sa nama u društvu osoba koja ima totalno drugačija interessovanja od mene. Nije da nisam čitala Kuelja, ali toj osobi je taj šarlatan idol i duhovni vodja. Sve se svodi na neke rituale, "čitanja" ljudi i priču o... nije baš da sam shvatila previše čemu, jer nisam dobro slušala. Ta osoba stalno pokušava, već dugo, mene da isprovocira, tražeći u meni ono što je sama zamislila. Bilo šta da odgovorim, ljubazno i iskreno, ili samo kurtoazno, ne prihvata. Jer joj nisam ispunila očekivanja. Nažalost, nisam takva da ih ispunjavam, da sam na kraju morala da "dreknem".
Kao prvo, odbila sam da slušam bez pogovora, što ta osoba zahteva. Jednostavno, ako počnem rečenicu, hoću i da je završim, a da mi se ne upada u reč. Dobr, to spada i u domen kulture, ali u ovom slučaju je potreba te osobe da ne izgubi svoju nit i da je slučajno neko ne pokoleba u njenom toku misli. Što se pokazalo na kraju. Onda sam prosto pitala da li stvarno misli da o meni sve zna tako gledajući me jednom u sto godina (ovo je metafora) a pretežno slušajući neka nevezana čavrljanja o meni, kada ja o svojim ličnim stvarima ne pričam! Malo je to pokolebalo, malo se našla u čudu (mislim, ta osoba) kada je shvatila da mnogo toga ali baš stvarno ne zna. Jer ja ne želim da zna. Onda sam krenula u "kontranapad". Da li shvata da njene metode agresivnog nastupa i bespogovorne dominacije ne odgovaraju svakom! Da li shvata da ima ljudi koji su više pročitali od nje, koji su elokventniji (ovo sam prevela, da ne bi bilo zabune), koji su već prošli te faze u životu traženja u transcedentalnom ili čemu god apsolutne istine i ostale baljezgarije (ovo nisam ovako rekla, ali sam mislila, ipak sam se potrudila da malo prilagodim nivo).
Na kraju sam pustila i koju suzu, čisto da sve dobije na patetici! Šalim se, naravno, ali gle čuda, moja je bila poslednja!
Ali stvarno, već valjda godinu ipo me ganja tražeći da priznam ili šta već ono što ta osoba hoće... pa morala sam malo da uzvratim kontranapadom!
PS
Nije svaki takav nastup napad, ali detalji odaju kada jeste. Život čine detalji. Uživajte u detaljima. Makar svaki dan u drugačijim! Makar zbog toga rizikovali da vas nepoznati smatraju prevrtljivim. Život je vaš, nikako ga ne ispuštajte iz ruku.
<$BlogDateHeaderDate$> :)
Je li ovo miriše na lepše vreme? Ili nam sledi još jedan talas snega i hladnoće? Mrmlj!
U glavi mi je cveće. Svake godine kao poželim da konačno napunim terasu onim stalnocvetajućim cvećem. I svake godine ne napravim rasad na vreme! Pih ja! Sad sam na vreme počela da razmišljam, ali mi zafalilo elana! Imam neka druga posla (puf, zaboravih da treba da budem dokona, sorry, NEMAM neka druga posla), pa se vrtim ovuda i onuda i užas!
Nego, je li neko za kafu u sredu? Konačno sam rešila da posvetim dan nekim socijalnim običajima, kao što je pijenje kafe s društvom (ne spominjem sinoćnju večericu kod mene, to je bilo neko drugo društvo... koje nije za blog). Idem da zovem Ence, garant će prihvatiti! Ostali koje s bloga znam uživo su južnije - tužnije daleko. Ali planiram! Baš planiram.
E da... u subotu sam u Kragujevcu! Malo se radujem, a malo i prisećam. Lepih je uspomena osavljeno u tom gradu!
Odoh da popijem kafu! Onu prvu sam sasula sebi na ruku, pa je seka morala da odmah kuva onu drugu, a ja ću sad onu treću pažljivije nego onu prvu koja me opekla i sad bole prsti desne ruke. Malo sam trapava... šta ću!